Од парадокса до потенцијала – Мобилни телефони ученика у функцији учења
Последњих дана, у бројним медијима могуће је прочитати да све већи број земаља забрањује мобилне телефоне ученика у школама. Много је речи о негативном утицајима, а мало о реалности која је недвосмислена – у свим тим земљама ученици уз себе имају школски дигитални уређај (таблет или лаптоп) и свакодневно га активно користе у настави и учењу, у школи и код куће.
Доступност дигиталних уређаја током наставе пружа наставницима свих предмета могућност да технологију интегришу у процес наставе и учења на начин који обезбеђује њену одговорну, сврсисходну и контролисану употребу у образовне сврхе. Такво окружење омогућава да дигитална технологија не буде само додатак, већ подршка развоју критичког мишљења, сарадње и креативности код ученика.
У нашој земљи, доступност школских дигиталних уређаја ван кабинета за информатику значајно варира. Поједине локалне самоуправе препознале су значај јачања инфраструктуре и донирале мобилне уређаје, најчешће таблете, које би ученици могли да користе у школи и код куће. Ипак, већина школа и даље нема услове да подржи наставу у којој се технологија користи у различитим предметима. Због тога не треба занемарити потенцијал личних дигиталних уређаја ученика као ресурса за учење. Уколико школа не располаже довољним бројем школских уређаја, вођена и контролисана употреба личних уређаја може значајно да допринесе развоју дигиталних компетенција ученика и подржи наставу и учење.


