Школско развојно планирање

Школско развојно планирање је стратешки процес континуираног планирања у школама и основа за остваривање неопходних промена у свим сегментима школског живота. Даје подршку професионалном развоју наставника која се у школама остварује путем различитих организационих облика– сервиса, а квалитет рада наставника се одређује помоћу професионалних компетенција. То је стваралачки процес који подразумева препознавање аутентичних потреба школе, а састоји се у истраживању тих потреба и осмишљавању начина да се оне задовоље. Овај процес се одвија од садашњег до жељеног стања, тако да се стратешки правци, циљеви и задаци њиме одређени одвијају постепено, један за другим. Све ово захтева стрпљење и ангажовање већине актера школског живота, а промене траже детаљну анализу и прерасподелу улога и задатака школе и запослених у образовању. Школа постаје јединица промене јер све њене интересне групе граде и развијају заједничку мисију и визију којој теже. Реформа образовања отвара простор за активно учешће заинтересованих за процес образовања, подстиче аутономију школе и обезбеђује услове за квалитет исхода образовања.

РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ И САМОВРЕДНОВАЊЕ

            Процеси развојног планирања и самовредновања су два међусобно повезана процеса који следе један из другог. Заправо, процес (само)вредновања би требало да претходи процесу развоја, али у Србији је процес вредновања уведен четири године касније, јер је Светска банка условила увођење развојног планирања како би пружила материјалну подршку. Спровођење процеса самовредновања у школама је потребно како би се стекао увид које области у датој школи су њена јача страна, а које су оне које треба унапредити. Оба процеса је објективно тешко реализовати без квалитетног тимског рада, па је први корак избор тима који ће у сарадњи са наставницима изабрати кључну област или више њих, а које ће се вредновати. Веома је важно да школа изради сопствене процедуре и план за самовредновање, у чему могу да помогну приручници. Свака кључна област има своја подручја вредновања која конкретизују те области и показатеље који ближе одређују садржаје и активности које се вреднују. Следећи корак треба да пружи одговоре на питања како доћи до доказа, односно које су технике и инструменти који ће се користити, као и на који начин и од кога ће се тражити мишљење. Након тога следи обрада и анализа добијених резултата. Важно је у школи обезбедити анонимност података, начин чувања, а посебно предупредити злоупотребу и отворено рангирање појединаца. Важно је и упознати учеснике са добијеним подацима кроз извештавање. Извештаји би требало да садрже и предложене мере за унапређење у оним делатностима у којима је то неопходно, а показало се као приоритет. Те мере су полазна тачка акционог плана којим се унапређује рад школе у конкретној области и он може бити саставни део школског развојног плана. У Србији, с обзиром да је процес самовредновања каснио за процесом развоја, самоевалуација за потребе израде развојног плана се спроводила на основу процене запослених, без утврђених критеријума и уз помоћ предложених техника за анализу стања у школама.

СТРУЧНИ АКТИВ ЗА РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ

Р. број

Презиме и име

Радно место

1

 др Парезановић Душко директор

2

Ђоковић Љиља педагог

3

Вукићевић Дејан психолог

4

Стаменић Ана координатор огледног информатичког одељења

5

Марковић Марија професор енглеског језика

6

Стојановић Ратко професор историје

7

Душан Марјановић представник локалне самоуправе

8

Ајдачић Биљана професор српског језика

9

Миланко Карапетровић представник Савета родитеља

10

Грујовић Михаило представник Ученичког парламента

 

Затворено за коментаре.