Школско развојно планирање

Школско развојно планирање је стратешки процес континуираног планирања у школама и основа за остваривање неопходних промена у свим сегментима школског живота. Даје подршку професионалном развоју наставника која се у школама остварује путем различитих организационих облика– сервиса, а квалитет рада наставника се одређује помоћу професионалних компетенција. То је стваралачки процес који подразумева препознавање аутентичних потреба школе, а састоји се у истраживању тих потреба и осмишљавању начина да се оне задовоље. Овај процес се одвија од садашњег до жељеног стања, тако да се стратешки правци, циљеви и задаци њиме одређени одвијају постепено, један за другим. Све ово захтева стрпљење и ангажовање већине актера школског живота, а промене траже детаљну анализу и прерасподелу улога и задатака школе и запослених у образовању. Школа постаје јединица промене јер све њене интересне групе граде и развијају заједничку мисију и визију којој теже. Реформа образовања отвара простор за активно учешће заинтересованих за процес образовања, подстиче аутономију школе и обезбеђује услове за квалитет исхода образовања.

РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ И САМОВРЕДНОВАЊЕ

            Процеси развојног планирања и самовредновања су два међусобно повезана процеса који следе један из другог. Заправо, процес (само)вредновања би требало да претходи процесу развоја, али у Србији је процес вредновања уведен четири године касније, јер је Светска банка условила увођење развојног планирања како би пружила материјалну подршку. Спровођење процеса самовредновања у школама је потребно како би се стекао увид које области у датој школи су њена јача страна, а које су оне које треба унапредити. Оба процеса је објективно тешко реализовати без квалитетног тимског рада, па је први корак избор тима који ће у сарадњи са наставницима изабрати кључну област или више њих, а које ће се вредновати. Веома је важно да школа изради сопствене процедуре и план за самовредновање, у чему могу да помогну приручници. Свака кључна област има своја подручја вредновања која конкретизују те области и показатеље који ближе одређују садржаје и активности које се вреднују. Следећи корак треба да пружи одговоре на питања како доћи до доказа, односно које су технике и инструменти који ће се користити, као и на који начин и од кога ће се тражити мишљење. Након тога следи обрада и анализа добијених резултата. Важно је у школи обезбедити анонимност података, начин чувања, а посебно предупредити злоупотребу и отворено рангирање појединаца. Важно је и упознати учеснике са добијеним подацима кроз извештавање. Извештаји би требало да садрже и предложене мере за унапређење у оним делатностима у којима је то неопходно, а показало се као приоритет. Те мере су полазна тачка акционог плана којим се унапређује рад школе у конкретној области и он може бити саставни део школског развојног плана. У Србији, с обзиром да је процес самовредновања каснио за процесом развоја, самоевалуација за потребе израде развојног плана се спроводила на основу процене запослених, без утврђених критеријума и уз помоћ предложених техника за анализу стања у школама.

СТРУЧНИ АКТИВ ЗА РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ

 

Назив  стручног актива

Председник Актива

 

Стручни актив за развојно планирање

Катарина Кривокућа проф. француског језика

Чланови

Никола Милићевић психолог
Александар Парпура проф. историје
Ивана Мићић проф.хемије
Радица Чегањац проф. грађанског васпитања
Ален Хаџић проф. физичког
Жарко Чекеревац проф. информатике
Милован Марковић проф. математике
Мира Тутуновић Представник Ученичког парламента
Дејан Манојловић Представник Савета родитеља и локалне самоуправе

 

Затворено за коментаре.